Putevima mamuta

Mamut iz ovog arheološkog nalazišta kraj Kostolca jedan je od najstarijih sisara koji su živeli na tlu Evrope. Njegova starost je, najverovatnije, oko milion godina, mada u Viminacijumu sada pominju da bi mogao da bude star i celih pet miliona godina. A poseban raritet je što je skelet mamuta pronađen gotovo u celosti. Oštećeni su mu samo lobanja i deo kljova. Kičma je netaknuta. Bio je visok četiri, dugačak šest metara, a težak oko deset tona.

Molekularnom analizom skeleta, sručnjaci nameravaju da dešifruju mnoge tajne tog razdoblja razvoja Zemlje. Očekuju odgovore na pitanja – kakva je bila klima, kako je životinja živela, kako se hranila, od čega je bolovala...

Uginula je, najverovatnije, zaglavljena u blato. Jer, već je bila stara i nije mogla da se spasi iz blata. Na lokalitetu su već ispreli i romantični mit o mamutici Viki. Maštu je rasplamsao skelet jelena nađen pored tela mamutice. Tako kažu da je požrtvovan Vika pokušala da iz blata spasi slabašnog jelena, a onda se i sama saglavila i zajedno su skončali.

Vika pripada vrsti južnog mamuta (Mamutus maricionalis) i direktan je potomak mamuta iz severne Afrike. Južni mamut je naseljavao južnu Evropu milion do dva miliona godina pre naše ere. Ličio je na azijskog mamuta, ali sa dužim kljovama. Ova vrsta uspela je da se prilagodi hladnijim klimatskim uslovima, ali ne i ledenom dobu. Od nje, smatraju stručnjaci, nastale su neke mlađe vrste mamuta.

Ovaj nalaz zainteresovao je stručnjake iz celog sveta, iako se ostaci mamuta relativno često otkrivaju. Ali, to su, uglavnom, samo delovi ekstremiteta, trupa ili kljove. Celoviti skeleti veoma su retki, posebno u Evropi. A nađen je slučajno, dok je bager otkopavao slojeve, kako bi došao do zaliha uglja na površinskom kopu Drmno.

Kika iz Kikinde

A dok nije otkrivena mamutica iz Kostolca, glavna zvezda među mamutima u Srbiji bila je njena znatno mlađa panonska rođaka. Mlađa nekoliko stotina hiljada godina, Kika iz Kikinde, od koje je Vika skoro pa prepisala ime, otkrivena je četvrtog septembra 1996. godine na sličan način kao i mamutica u Viminacijumu. Skelet su, na dubini od 21 metra, našli radnici glinokopa fabrike crepa „Toza Marković“.

Kika pripada vrsti Stepskog mamuta ili mammothus trogontherii, što je određeno na osnovu izgleda kutnjaka. Stepski mamut je predak vrsti mammuthus primigenius, koji je zbog dugačkog krzna dobio ime runasti mamut.

I njen skelet očuvan je oko 90 odsto. Nedostaju pojedini delovi stopala i lopatice. Arheolozi procenjuju da ih je odnela voda ili su ih, posle smrti, raskomadali lešinari. Kada je skončala, Kika je imala 64 godine. Starost se, slično kao na stablu, procenjuje prema broju godova na kljovama. Bolovala je spondiloze i reume, procenili su stručnjaci analizom skeleta. Bila je nešto veća od svoje starije srodnice - visine 4.7, dužine oko 7 metara i težine oko sedam tona. Kljove su joj bile dugačke oko 3.5 metara. Dlaka joj je bila smeđe-riđa. I ona je doživela sličnu smrt kao i Vika. Zaglavila se u blatu iz koga, nemoćna, nije uspela da se izbavi. Na skeletu se vide ujedi lešinara, koji su je dokrajčili.

Terazijski mamut

Skoro pa imenjakinje – Kika i Vika, najskorije su pronadjeni, najočuvaniji i najslavniji mamuti na ovim prostorima, ali, svakako, nisu jedini. U zbirkama širom Srbije ima ostataka, uglavom sitnih kostiju, mamuta koji su živeli na teritoriji današnje Srbije. Nadjene su još tri vrste mamuta, i to mamutus trogontera, koji živeo je u velikim stadima prostranih travnatih stepa, runasti mamut (mamutus primigenius), karakterističan za ledeno doba, kao i ostaci paleoloksodon anticusa, koji je nastanjivao tople, šumovite regione duž velikih reka centralne Evrope, a srodnik je današnjeg azijskog slona.

Među najzanimljivijim otkrićima bilo je, svakako, ono iz 1939. godine, kada su mamutske kosti pronađene na Terazijama. Radnici su, kopajući temelje za današnju Palatu Albanija, na dubini od 12 metara, otkrili delove skeleta mamuta. I taj mamut uginuo je u vodama Panonskog mora, na njegovoj terazijskoj obali.

Najbogatiju zbirku mamutskih ostataka u Srbiji ima Prirodnjacki muzej u Beogradu. Najveći deo ostataka nadjen je tokom drugih rutinskih iskopavanja – na kopovima ili na šljunkarama duž obala velikih reka na mestu negdašnjeg Panonskog mora – Save, Dunava, Tise ili Tamiša. Najviše je očuvanih delova mammuthus trogontheria i mammuthus primigeniusa.

Mamuti pripadaju redu proboscida (surlaša), i evoluirali su pre oko 55 miliona godina. Ime potiče od grčke reči proboskis, što znači surla. Iz primitivnih formi surlaša evoluirali je čak 160 vrsta. Iako nas na mamute danas najviše podsećaju slonovi, oni nisu direktni potomci ovih praistorijskih životinja, ali pripadaju istom rodu surlaša. Pre četiri miliona godina oni su zajedno koračali planetom, ali su se različito razvijali. Kolevka mamuta je Afrika, odakle su kasnije naselili Evropu, Severnu Ameriku i Sibir.

Mamut se, u istoriji planete, vezuje najviše za geološku epohu pleistocen, periodu od 1,8 miliona do pre 10 000 godina, a gledano šire živeli su od 4.8 miliona godina pre nove ere, pa do pre 3.500 godina. Bili su veličine današnjeg slona. Imali su kljove, koje su se ponekad ukrštale, a štitilo ih je unutrašnje i spoljašnje krzno.

Kosti Mammuthus africanavusa nađene su u Čadu, Libiji, Maroku i Tunisu. A ostaci vrste Mammuthus subplanifrons otkriveni su u Južnoj Africi i Keniji.

Iz mamuta meridionalisa (Vika), koji je Evropu nastanjivao početkom pleistocena, razvile su se kasnije stepski mamut (Mammuthus trogontherii) i američki mamut (Mammuthus columbi). Meridionalis se hranio lišćem, voćem i korom drveća, a njegovi naslednici jeli su travu.

Kako je nastupalo ledeno doba, tako su i mamuti evoluirali i prilagođavali se oštrijoj klimi. U Evroaziji se, tako, razvio srepski mamut (Mammuthus trogontherii), koji je živeo od pre 700.000 do pre 500.000 godina. Kasnije se pojavio i runasti mamut (Mammuthus primigenius), tipičan stanovnik planete u ledenom dobu. Izgledao je baš kao mamut iz crtanog filma Ledeno doba. Njegovih ostataka ima po celoj Evropi i delu Azije.

Sudbina dinosaurusa

Neki od najočuvanijih ostataka iskopani su u Sibiru. Postoje pretpostavke da je u ledenom dobu u prostransvima Sibira živelo oko 60 mamuta na sto kilometara kvadratnih. Najčuveniji mamut iz Sibira je Berezovka, danas izložena u muzeju u Sankt Peterburgu. Ovaj mamut nadjen je smrznut, očuvan kao u zamrzivaču, toliko da su ga grabljivci napali i pokidali delove tek iskopanog tela. A ova vrsta izumrla je pre 10.000 godina. U njegovoj utrobi i u ustima pronađenje su sveže mahunarke. Nađen je 1901. godine u blizini reke Berezovke, po kojoj je i dobio ime.

Dugačak period mamut i čovek živeli su paralelno – od kada su se naši prapreci pojavili pre oko 2.5 miliona godina, pa dok mamuti nisu izumrli. Postoje brojni tragovi da je čovek, i njegovi preci, lovio mamuta i koristio sve njegove delove. Kljove i kosti za oruđe i oružje, meso za ishranu, krzno kao zaštitu od hladnoće. Na mnogim kostima mamuta ostali su tragovi sečiva. Prvi paleontološki nalaz da su ljudi lovili mamute nađen je 1864. Godine. Francuz Eduard Lartet, na lokalitetu u Dordonji, otkrio je parče mamutske kosti, na kome je urezana slika ove životinje. Do danas je pronađeno 360 predstava mamuta na zidovima pećina ili kostima. Čak je i Vilendorfska venera, jedna od najčuvenijih praistorijskih figurina, napravljena od kosti mamuta.

Milionima godina suvereno su koračali planetom, a onda su nestali. Kao i za dinosauruse, naučnici se do danas spore oko razloga zbog kojih mamuti nisu opstali duže na planeti. Jedna od teorija jeste da je mamuta istrebio čovek. Jer, odstrel je bio masovan i životinje nisu mogle prostom reprodukcijom da produže vrstu.

Druga teorija kaže da je krivac nagla promena klime. Objašnjava se kako runasti mamut, navikao na ledene uslove života, nije uspeo da se prilagodi otopljavanju leda i zagrevanju vazduha. Treća hipoteza je da ih je pokosila neka zarazna bolest, ali ni ona nema čvrste dokaze.

Ipak, uz sve ove faktore, mali mamut na izolovanom ostrvu Vrangel uspeo je da preživi znatno duže od ostalih predstavika vrste. Nestao je tek oko 1.700 do 1.500 godina pre nove ere. Objašnjenje za taj izuzetak jeste što ovo ostrvo nije bilo naseljeno sve do pre dva veka, tako da tamo uopšte nije bilo lova.

Ponovo među nama?

Posle ovce Doli shvatili smo da u genetici više ništa nije nemoguće, pa ni da učini da se mamuti ponovo šetaju planetom. Japanski naučnici prvi su se oglasili sa ovakvom idejom. I to posle uspešnog kloniranja miša iz ćelija koje su bile zamrznute 16 godina. Profesor Teruiko Vakazama iz Centra za razvojnu biologiju RIKEN u Kobeu, vođa tima koji je klonirao miša čije iz ćelija zamrznutih na minus 20 celzijusa, veruje da bi njegova tehnika mogla da spasi mnoge ugrožene vrste sigurnog izumiranja. Ali i da one koje su već pale u zaborav ponovo vrati na prostranstva planete. Pomenuo je da bi iz DNK uzorka mogao da bude kloniran i mamut.

A da li ćemo mamute u budućnosti da gledamo i dalje samo u prirodnjačkim muzejima ili na prostranstvima Sibira, recimo, odlučiće upravo savremena genetika.