Astronautika

20. jul 2009.
Astronautika
Piše: Saša Marković

40 godina misije Apolo 11

"Reklo bi se da mi nikad do kraja nismo razumeli značaj te letnje noći iz 1969. godine. Televizija nam je pokazala šta se na Mesecu dešavalo, ali veličinu toga morao je svako da oseti sam za sebe. Astronauti su to nerazumevanje osećali, ali većina njih nije bila u stanju da sopstveno iskustvo pretoči u priču sa poukom. Njihove reči teško su uspevale da preskoče jaz između visoke tehnologije i svakodnevnog života. Značaj Apola, naše prve posete jednom drugom svetu, ostao je, kao i sam Mesec – izvan našeg dodira"


12. novembar 2006.
Astronautika
Piše: Tony

Svemirski teleskop SPITZER

Spitzer je orbitalni teleskop, koji već više od tri godine snima udaljene svemirske objekte. Većinu tih objekata ne vidimo pomoću zemaljskih teleskopa jer Zemljina atmosfera znatno iskrivljuje sliku. Snimanje u infracrvenom dijelu spektra omogućuje pogled kroz oblake plina i prašine prema središtu naše galaktike.

Astronomija

31. avgust 2009.
Astronomija
Piše: Nikola Božić

Šta se dešava sa Suncem?

Poslednjih nedelja čak i dnevna štampa piše o čudnom ponašanju Sunca. Naime umesto da se broj pega uvećava, poslednjih godinu ipo dana imamo veoma mali broj Sunčevih pega, a poslednjih nedelja njihov broj je nula. Šta se dešava?.


19. avgust 2009.
Astronomija
Piše: Magdalena Rajter

U potrazi za drugom Zemljom

Dugo najavljivana i više puta odlagana misija od koje se očekuje da pronađe živi svet izvan Sunčevog sistema, konačno je postala stvarnost. Raketom Delta II sa Kejp Kanaverala 7. marta ove godine lansiran je veliki teleskop sa pripadajućom opremom. Misija je nazvana Kepler po slavnom naučniku koji je takođe snevao o vanzemaljskim civilizacijama, a zadužio je nauku zakonima o kretanju planeta na kojima se i temelji moderna astronomija.


3. avgust 2009.
Astronomija
Piše: Nikola Božić

Daleko, dalje... Deep field

Krajem 1995. godine naučnici su širokougaonom kamerom napravili 342 fotografije koje su zatim objedinili u jednu od najpoznatijih astronomskih fotografija novijeg doba. Ona predstavlja najudaljeniju oblast u univerzumu, koja se nalazi na rastojanju od oko 12 milijardi svetlosnih godina


20. april 2009.
Astronomija
Piše: Aleksandar Zorkić

Najlepše iz svemira

Pre hiljadu godina do Zemlje je iz kosmosa stigao dug, neobično snažan, bljesak eksplozije jedne od bezbroj umirućih zvezda. Događaj su 1054. godine zabeležili kineski i arapski astronomi, a i neki crteži američkih indijanaca izgleda da svedoče o istom. Eksplozija se na zemaljskom nebu videla kao nova zvezda

Biologija

28. decembar 2009.
Darvinizam
Piše: Ričard Dokins

Veličanstven pogled na život

Čarls Darvin, za razliku od svog dede Erazmusa, evolucioniste čijoj su se naučnoj poeziji divili Vordsvort i Kolridž (što, moram reći, pomalo iznenađuje), nije bio poznat kao pesnik ali postigao je lirski krešendo u poslednjem pasusu Postanka vrsta.


8. decembar 2009.
Biologija
Piše: Mirko Đorđević

Kako definišemo pol?

Južnoafrička atletičarka Kaster Semenija (Caster Semenya), na Afričkom Juniorskom Šampionatu 2009, osvojila je zlato na trkama na 800m i 1500m. Sa vremenom 1:56.72 u trci na 800m popravila je za 7 sekundi, i na 1500m za 25 sekundi, svoje prethodne rekorde za manje od 9 meseci, postavljajući nacionalni i svetski rekord. Međutim, Internacionalna Asocijacija Atletičarske Federacije (IAAF- International Association of Athletics Federations) je objavila da je u obavezi da ispita ovaj slučaj, jer je “ovakva vrsta dramatičnih poboljšanja ponekad posledica upotrebe zabranjenih lekovitih supstanci“. Pošto nije pronašla ništa, IAAF je zatražila od Kaster da uradi test određivanja pola.


10. novembar 2009.
Istraživanje smrti
Piše: Slobodan Bubnjević

Smrt više ne stanuje ovde

U eksperimentu koji oduzima dah američki biolog Mark Rot je na tragu "mehanizma umiranja" - on svoje zamorce ubija otrovnim gasom, a zatim, nakon šest sati provedenih u smrti, uspeva da ih oživi bez posledica


28. oktobar 2009.
Biologija
Piše: Mirko Đorđević

Mikroorganizmi u i oko nas

Ove godine slavimo Međunarodnu godinu astronomije, 40. godina od prvog sletanja na mesec, toliko se puno govori o istraživanjima o postojanju života na drugim planetama...Ali ponekad ne treba da idemo tako daleko da bismo otkrili nove, neverovatne oblike života. Dovoljno je da pogledate u dlanove vaših ruku, vrhove vaših prstiju, sardžaj vašeg sistema za varenje.


15. jun 2009.
Evolucija
Piše: Srđan Verbić

Ko je meni Darvin?

Južnoafrička atletičarka Kaster Semenija (Caster Semenya), na Afričkom Juniorskom Šampionatu 2009, osvojila je zlato na trkama na 800m i 1500m. Sa vremenom 1:56.72 u trci na 800m popravila je za 7 sekundi, i na 1500m za 25 sekundi, svoje prethodne rekorde za manje od 9 meseci, postavljajući nacionalni i svetski rekord. Međutim, Internacionalna Asocijacija Atletičarske Federacije (IAAF- International Association of Athletics Federations) je objavila da je u obavezi da ispita ovaj slučaj, jer je “ovakva vrsta dramatičnih poboljšanja ponekad posledica upotrebe zabranjenih lekovitih supstanci“. Pošto nije pronašla ništa, IAAF je zatražila od Kaster da uradi test određivanja pola.


18. maj 2009.
Biofizika
Piše: Sava Milošević

Fizika i izučavanje mozga

Ljudski mozak je, po svemu sudeći, najkompleksnija stvar u kosmosu. U mozgu, prosečne težine 1,4 kg, ima neurona koliko u galaksiji Mlečni Put ima zvezda.


4. maj 2009.
Virusologija
Piše: Luka Mihajlović

Grip - aktuelna pošast?

Grip predstavlja infektivno oboljenje izazvano RNK virusima iz grupe Orthomyxoviridae, koji napada sisare i ptice. Grip ili influenca je relativno bezopasno oboljenje, od kog oboleva stotine miliona ljudi na planeti svake godine, tokom sezonskih epidemija. Zajedno sa običnom prehladom, koju izaziva druga grupa virusa, predstavlja svakako najčešću infekciju čoveka.

Energetika

petak, 12. mart 2010.
Energetika
Piše: Slobodan Bubnjević

Kućna elektrana u frižideru

Kad je naručite, dovešćete je malo većim kombijem, istovariti i instalirati pred kućom, da bi se potom celo vaše naselje iz nje napajalo strujom. Šta se krije iza kalifornijskog spektakla sa elektranama-frižiderima?


utorak, 2. mart 2010.
Energetika
Piše: Nikola Veselinović

Budućnost snabdevanja energijom

Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne mašine koje će doneti industrijsku revoluciju čovečanstvu. Korišćenje snage pare je čak i sada u 21.veku glavni način dobijanja električne energije. Skoro 80% električne energije na svetu se dobija na ovaj način.


petak, 04 decembar 2009
Energetika
Piše: Živan Lazić

Nuklearna i obnovljiva struja

Energetska budućnost Evrope nije uslovljena samo sve izraženijim manjkom fosilnih resursa, već i krupnim ekološkim posledicama razvoja zasnovanog upravo na energiji iz uglja i nafte

Fantastika

14. decembar 2009.
Fantastika
Piše: Milan M. Ćirković

Naučna fantastika i kosmologija

Možda je veza kosmologije i naučne fantastike – nagoveštena u naslovu ovog ogleda – šala, oksimoronska ekstravagancija ili proizvod slučaja. Postoji li doista bitna veza između jednog savremenog književnog žanra i nauke koja se bavi početkom i krajem čitavog univerzuma? Pod vezom koja je bitna podrazumevam onu intelektualnu igru koja može poboljšati naše razumevanje i/ili intenzivirati naš doživljaj naučnofantastičnog dela ili kosmološke teorije. Probaćemo da, u duhu istoimenog ogleda Stanislava Lema koji je trajna i višestruka inspiracija, osvetlimo ovu vezu, uzimajući u obzir kako eksplozivni razvitak naučnofantastične književnosti u onom smislu u kome se u umetnosti može govoriti o progresivnom trendu, tako i saznajni napredak učinjen u kosmologiji tokom poslednjih decenija. Istovremeno, pokušajmo da ocenimo da li su loše vesti koje nam Lem donosi u pomenutom eseju uistinu toliko zabrinjavajuće.

Fizika

21. decembar 2009.
Astrofizika
Piše: Ivan Milić

Zašto Sunce sija?

Svi ćemo se složiti da su Sunčeva svetlost i energija neophodni za razvitak života na Zemlji, barem onakvog života kakav danas poznajemo. Sunce je prilično moćna „fabrika energije“. Za jedan sekund izrači oko 4×10^26 vati, što preračunato u jedinice na koje smo navikli iznosi oko sto milijardi milijardi kilovat časova, što je dovoljno da se sve porodice na svetu greju sa po jednom pristojnom TA peći svakog dana u godini oko 23 hiljade godina! Teorijski astrofizičari su počeli temeljno da „pretresaju“ strukturu zvezda sredinom 19. veka, pa je sasvim prirodno da im je na pamet palo pitanje: „Šta obezbedjuje zvezdama ove enormne količine energije?“


2. decembar 2009.
Fizika
Piše: Bojan Bilbija

Srpski naučnici traže Higsov bozon

Sedmočlani tim iz beogradskog Instituta za fiziku angažovan u Švajcarskoj na najvećem naučnom eksperimentu svih vremena


30. novembar 2009.
Fizika
Piše: Nikola Veselinović

Ponovo radi... LHC

Opet je proradio LHC (Large Hadron Collider) kod Ženeve. Samo ime opisuje mašinu: Veliki hadronski sudarač. Veliki, jer je stvarno velik: nalazi se u kružnom tunelu dugačkom 27km ispod francusko-švajcarske granice. Sudarač jer se, je li, u njemu sudaraju protoni (osnovna gradivna jedinica jezgra atoma). Te čestice se, pored još nekih, nazivaju hadroni, pa otud i treći deo imena LHC. Protoni se sudaraju pošto se čudovišno jakim magnetima i strujom ubrzaju skoro do brzine svetlosti. Oni tada nose toliko energije da se, posle sudara, njihova energija pretvara u masu (Ajnštajnova jednačina E=mc^2 ) i proizvodi nove čestice. Novonastale čestice detektori veliki kao zgrada hvataju i prepoznaju.Ova mašina je nešto najveće i najsloženije što je Čovek ikad napravio. Na njegovom ostvarivanju su učestvovali naučnici i inženjeri iz čitavog sveta (i mi iz Srbije smo umešali prste u taj poduhvat) i potrošeno je milijarde evra.


28. novembar 2009.
Inervju - Petar Adžić
Piše: Stanko Stojiljković

Nastavljen lov na „Božiju česticu”

Posle 14 meseci zastoja, otklonjen je kvar na najsloženijem i najskupljem naučnoistraživačkom postrojenju u istoriji – „Velikom hadronskom sudaraču” (LHC) u CERN-u (Evropski centar za nuklearna istraživanja) pokraj Ženeve. Nekoliko hiljada naučnika iz celog sveta upinje se da uhvati „neuhvatljivog begunca”, česticu koja, po svemu sudeći, svemu u kosmosu daruje masu


25. oktobar 2009.
Fizika
Piše: Milan Milošević

Arhimed, poluga i Zemlja

Svi su verovatno čuli poznat Arhimedov citat: Dajte mi oslonac i dovoljno dugačku polugu i pomeriću svet. Šta mislite da li je Arhimedu nedostajo samo odgovarajući oslonac ili još nešto? Ako mislite da je ova Arhimedova rečenica tačna, grešite. Srećom, Arhimed nikada nije saznao koliko je zapravo pogrešio. Čak i da izuzmemo pitaje pravljenja dovoljno čvrste i dugačke poluge, mnogo zakona fizike, čitav Univerzum, okrenuli su se protiv njega.


19. oktobar 2009.
Fizika
Piše: Nikola Božić

Gospodari svetlosti

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade iz Fizike su tri naučnika koji su odigrali veoma važnu ulogu u razvoju informacionih tehnologija. Čarls Kuen Kao (Charles Kuen Kao) je dobio polovinu Nobelove nagrade za otkrića koja su postavila temelje tehnologije optičkih vlakana, koja se danas kao najefikasnija koristi za skoro sve tipove komunikacije u svetu. Drugu polovinu Nobelove nagrade podelili su Viljard Sterling Bojl (Willard Sterling Boyle) i Džordž Elvud Smit (George Elwood Smith) za otkriće digitalnog optičkog senzora – CCD (Charge-Coupled Device), koji danas čini osnovni deo skoro svakog digitalnog fotoaparata ili digitalne kamere.


12. oktobar 2009.
Fizika
Piše: Marko Simonović

Šta je to kvantna elektrodinamika?

Kvantna mehanika i teorija relativnosti početkom dvadesetg veka donele su revoluciju u opisivanju prirode. Ipak ove dve teorije nisu bile usaglašene. Veliki trud da se ovo prevaziđe urodio je divnim plodom. Tokom tridesetih i četrdesetih godina napravljena je jedna od najlepših i najboljih fizičkih teorija – kvantna elektrodinamika. Tamo gde se kvantna i relativistička mehanika sreću rađa se jedna sasvim nova i drugačija fizika u kojoj se čestice u neprestanoj igri stvaraju i uništavaju i kreću napred i nazad kroz vreme pa čak i brže od svetlosti po svim mogućim putanjama, da bi na kraju, u zbiru, savršeno reprodukovale ono što od njih u klasičnom svetu očekujemo da vidimo.


28. septembar 2009.
Kosmologija
Piše: Brajan Grin

Elegantni kosmos

Juna 1905. godine, dvadesetšestogodišnji Albert Ajnštajn poslao je nemačkom časopisu Anali fizike rad o paradoksu svetlosti nad kojim se prvi put zamislio kao tinejdžer, desetak godina ranije. Pročitavši poslednju stranicu Ajnštajnovog teksta, Maks Plank, urednik časopisa, shvatio je da je prihvaćeni naučni poredak prestao da važi.


27. jul 2009.
Fizika
Piše: Nikola Veselinović

Ajnštajnov frižider

Da li ste čuli za Leo Silarda (Leo Szilard)? Ako niste, nema veze, nalazite se u većini. A za Alberta Ajnštajna? E za njega jeste, znate i za ono: teorija relativnosti, Nobelova nagrada, nacisti i atomska bomba, srpski kum i Mileva, E=mc^2, četiri dimenzije... Albert je bio jedan od najvećih fizičara ikada, njegove teorije su potpuno promenile fiziku i omogućile njen procvat. On je posle svoja tri objavljena rada iz 1905-te godine, koje je objavio kao niži činovnik u Patentnom zavodu Švajcarske, postao nezaobilazna ličnost fizike.


6. jul 2009.
Fizika
Piše: Marina Radulaški

Kvantni napad na sigurnost sveta

Da li mačka može biti i živa i mrtva? Da li čestica može proći dvema putanjama istovremeno? Kvantna mehanika, jedna od najznačajnijih paradigmi nauke XX veka, svojom kontraintuitivnom formulacijom decenijama izaziva debate među naučnicima, dovodeći ih često do zaključka da je istinski ne razumeju. Sa druge strane, eksperimenti redom govore u prilog predviđanjima njenog matematičkog aparata koja su često u direktnom sukobu sa očekivanjima ’zdravorazumske’ klasične nauke. Na ovaj način, prošlog stoleća, kvantna revolucija se pozabavila fundamentima moderne fizike, hemije i elektronike. U XXI veku na redu je obračun sa tajnošću informacija.


25. maj 2009.
Fizika i etika
Piše: Nikola Veselinović

Nemačka atomska bomba?

Tokom 44-te godine, Američka tajna služba, preteča CIA-e, je saznala da Verner Hajzenberg (Werner Heisenberg ), nemački fizičar i nobelovac treba da održi predavanje u Švajcarskoj. Hajzenberg je bio glavna figura i vođa nemačkog nuklearnog programa. Odlučeno je da se pošalje ubica koji bi Haizenberga, na predavanju ili odmah posle, ubio!!!


29. april 2009.
Fizika elementarnih čestica
Piše: Uroš Delić

Svet od koga smo napravljeni

Na kraju devetnaestog veka smo znali samo za elektron, o postojanju fotona, osnovnoj „jedinici“ svetlosti, tek je počelo da se spekuliše, a nad nama su bila dva „crna oblačka“ fizike iz kojih su početkom 20. veka izašle teorija relativnosti i kvantna mehanika. Tokom burne druge polovine 20. veka dobili smo i teoriju elementarnih čestica, koja svoj završetak (ili novi početak) očekuje narednih godina otkrićima u CERN-u.

Hemija

20. decembar 2009.
Hemija
Izvor: www.nobelprize.org  
Preveo: S. Milovanović

Ključ života na atomskom nivou

Na početku dvadesetog veka, hemijske osnove života bile su velika tajna. Danas znamo kako veliki broj važnih životnih procesa funkcioniše čak i na atomskom nivou. Nobelova nagrada za hemiju u 2009. godini dodeljena je za detaljno mapiranje ribozoma – organela koje predstavljaju pravu ćelijsku fabriku proteina. Ribozomi prevode pasivne DNK informacije u formu i funkciju

Informatika

3. decembar 2009.
Hakeri
Piše: Zoran Stanojević

Bežični internet

Gari Mekinon danas ima četrdeset tri godine, a već sedam godina čeka da britanske vlasti odluče da li će ga izručiti u SAD, zapravo otkako je 2002. uhapšen zbog neovlašćenog upada i brisanja fajlova sa servera američke vojske i tajnih službi. Doneta je odluka, nepovoljna za njega. Biće izručen Americi gde ga čeka potencijalna kazna od 60 godina robije.


2. novembar 2009.
ICT
Piše: Informatika

Kraj analogne ere u Srbiji

Potpuno gašenje analognog i prelazak na digitalno emitovanje televizijskog programa u Republici Srbiji trebalo bi da bude izvršeno do 4. aprila 2012. godine, a nabavka novog sistema za emitovanje programa koštaće preko 50 miliona evra.


7. oktobar 2009.
Lingvistika
Piše: Dušica Božović

Jezički identitet softvera u Srbiji

U poslednjoj deceniji u Srbiji su započeti i ostvareni različiti projekti prevođenja softverskih paketa na srpski jezik. Svi oni imali su kao osnovni cilj da se i srpski jezik uključi u moderne tehnologije, ali su korisnici, čini se, ostali nezainteresovani za korišćenje prevoda ili čak imali negativan stav prema njihovoj pojavi, a posebno funkcionalnosti. Da li je srpski jezik zaista „nesposoban“ da izrazi značenja koja nalazimo u različitim programima?

10. avgust 2009.
Informacione tehnologije
Piše: Stanko Stojiljković

Veštačka inteligencija

Posle pisma, arapskih brojeva, analitičke geometrije i diferencijalnog računa, računar je – prema mišljenju Herberta Sajmona – četvrta istorijska prekretnica u razvitku civilizacije. Da li je to, možda, osokolilo izvesne naučnike da predvide da će veštačka inteligencija nadmašiti ljudsku?

Istorija

četvrtak, 11. februar 2010.
Istorija
Piše: Petar Blečić

Dirižabl pre Cepelina

Prošlo je skoro 100 godina od smrti Ognjeslava Kostovića (1851–1916), srpskog konstruktora i pronalazača, koji je prvi u svetu projektovao dirižabl sa čvrstom konstrukcijom, skoro dve decenije pre grofa Cepelina. Kostović je takođe napravio prvi vazduhoplovni benzinski motor na vodeno hlađenje i električno paljenje, patentirao arborit, po mnogima prvi veštački, sintetički materijal, ali i uređaj za vađenje potopljenih lađa i više tipova gnjuračkih odela, što su samo neki od oko stotinu izuma zbog kojih je u Rusiji nazivan „kraljem pronalazača“. Ujedno je bio i prvi srpski balonista, odnosno prvi Srbin koji je sam konstruisao balon i njime leteo!


13. jul 2009.
Istorija
Piše: Nikola Joksimović

Viteštvo kakvog više nema

Nedavno je u Moskvi održana premijera filma „Admiral“ koji je gotovo istog trenutka postao blokbaster u Rusiji. Film govori o epizodi iz života admirala Aleksandra V. Kolčaka, vođe „belih“, protivnika boljševičkih revolucionara tokom građanskog rata u Rusiji 1918.- 1922.

Medicina

20. novembar 2009.
Medicina
Piše: Luka Mihajlović

Vakcine

Vakcina je, najkraće rečeno, biološki preparat koji poboljšava odgovor imunog sistema na prisustvo nekog agensa, najčešće bakterije ili virusa. Da bi shvatili kako vakcine rade, moramo da znamo ponešto o imunskom sistemu.


24. avgust 2009.
Biomedicina
Piše: Voin Petrović

Zašto imamo gasove?

Sedimo u kulturnom društvu. Oko nas su pristojni ljudi, prijatelji i poznanici. I baš tad, kad se najmanje nadamo, taj neprijatan osećaj u donjem stomaku počinje da nas tišti, najavljujući neizostavni socijalni fijasko. Prema nekima, ništa nije gore nego „pustiti goluba“ u finom društvu. Izveštačeni smešak, krivljenje u stolici, koncentrisanje pune pažnje na prostor između butina i stolice, a sve u cilju toga da se ne proizvede nikakav inkriminišući zvuk. Potom sledi njuškanje, da se proveri da li je reč o nekom ogavnom mirisu ili je u pitanju jedan od onih gasova koji ne ostavlja nikakav trag. Flatus ili kolokvijalno prdež (takođe se naziva još i golub, gas smešljivac, tihi ubica) je nešto što doživljavaju svi sisari i predstavlja deo naše prirode koji će nas uvek, ma koliko se emancipovali, podsećati na naše životinjsko poreklo.

Paleontologija

14. septembar 2009.
Paleontologija
Piše: Iva Cvejić

Putevima mamuta

Viminacijum se ovih dana sprema da gostima pokaže svog najstarijeg stanovnika. Za septembar je najavljeno kako će za posetioce da bude spremna mamutica otkrivena u blizini ovog antičkog lokaliteta pre tri meseca. U međuvremenu, praistorijska životinja, otkrivena na dubini od 27 metara ispod slojeva peska na površinskom kopu Drmno, dobila je ime – Vika, ali i stekla svetski slavu. Zainteresovala je stručnjake iz celog sveta, kolege paleontologe sa prestižnih svetskih univerziteta, a Viminacijumu, u najavi, obezbedila veći broj poseta

Planetologija

18. mart 2010.
Planetologija
Piše: Larisa

Unutrašnjost Titana

Umjetnička vizija Cassinija i Titanove unutrašnjosti. Prvi sloj ispod površine prikazuje led, pa mogući ocean, pa ponovno led i na kraju mješavinu leda i stijena. Ljubaznošću NASA-e


14. novembar 2009.
Planetologija
Piše: Stanko Stojiljković

Hirošima nad Indonezijom

Nijedan svetski teleskop nije opazio asteriod koji se osmog oktobra raspao iznad ostrva Južni Sulavezi, srećom na 15 do 20 kilometara visine. Svojom razornom snagom trostruko je nadmašio prvu atomsku bombu!


9. oktobar 2009.
Planetologija
Piše: Nikola Božić

Na Mesecu ima vode

Tri svemirske letelice su do sada potvrdile da na Mesecu, jedinom prirodnom satelitu planete Zemlje, zaista postoji voda. Ona nije pronađena u dubokim tamnim kraterima, niti ispod površine Meseca kako se do sada mislilo, već, kako najnoviji podaci pokazuju, voda je u slaboj koncentraciji difuzno rasprostranjena po celoj Mesečevoj površini u vidu hidroksilnih grupa i vodenih molekula.


5. septembar 2009.
Planetologija
Piše: Stanko Stojiljković

Kometa skresala šumu

Najnovije tumačenje američkog naučnika okrivljuje rasprskavanje „nebeske repatice” iznad mesta Tunguska 1908. godine u Sibiru. A šta biste rekli za objašnjenje ruskog, nekoliko dana ranije obznanjeno, da je vanzemaljska letelica tada spasila ljudski rod od istrebljenja?


16. avgust 2008.
Planetologija
Piše: Stanko Stojiljković

Zemlja imala tri meseca

Dva omanja pratioca u obliku asteroida – najviše 100 kilometara u prečniku – kao vojni lovci pratili su najvećeg, jedinog preostalog, a sa naše planete su podsećali na dve sjajne zvezde, da je bilo ljudi da ih posmatraju


8. avgust 2009.
Planetologija
Piše: Stanko Stojiljković

Bombardovanje Meseca

NASA je ka Mesecu poslala dve letelice koje će tragati za vodom i načiniti podrobne karte površine. Jedna će ga, najpre, gađati raketom projektilom, a zatim će se i sama stropoštati


20. jun 2009.
Planetologija
Piše: M. Kovačević

Nasa traži vodu na Mesecu

Projekat vredan 580 miliona dolara od velikog je značaja za NASA, u nameri da obnovi ljudske misije na Mesec do 2020. godine


31. januar 2009.
Planetologija
Piše: Stefan Vukašin

Mars nije mrtav, da li krije život

U svojevrsnim „podzemnim džepovima”, šupljinama duboko ispod površine, nalazi se metan koji može da odgonetne dugogodišnju zagonetku. Možda je nastao odavno, u uzajamnom delovanju vode i vulkanskih stena, ili su ga izlučili mikroroganizmi koji preživljavaju u negostoljubljivim uslovima na „crvenoj planeti”?

Psihologija

7. novembar 2009.
Psihologija
Piše: Rastko Ivanović

Savremeno tumačenje snova

Danas, kada se pomene san pomislimo na Frojda i Junga, na seksualne i faličke simbole, ali ne samo i isključivo na njih. Pomislimo, možda, i na neuronauku, na kognitivnu teoriju snova, na holističku prirodu geštalt terapije Frica Perlsa po kojoj su snovi "kraljevski put do integracije", ali pomislimo, možda, i na snove i sećanja koji opsedaju starog profesora Isaka Borga u Bergmanovim Divljim jagodama (Smultronstallet, 1957) ili na Gregorija Peka progonjenog nadrealističkim košmarima u Hičkokovom filmu Začaran (Spellbound, 1945) podvučenom briljantnim Dalijevim dizajnom, ili možda na halucinantne psihodelične eskapade Sida Bareta?


1. novembar 2009.
Evolucija
Piše: Žarko Trebješani

Otkrivamo zube kada smo besni

Darvinovo istraživanje i tumačenje emocija je prevratničko, epohalno jer potpuno menja naše shvatanje čoveka i psihičkog života. Naše emocije, koje boje čitav naš unutrašnji, psihički život, zaključuje on, rezultat su dugog evolucionog razvoja, a njihova priroda ima svoj koren u ponašanju naših milion godina starih predaka.


7. septembar 2009.
Psihologija
Piše: Rastko Ivanović

Istorija snova

Univerzalna mentalna aktivnost tokom spavanja, kraljevski put u nesvesno ili kraljevski put do integracije, odgovor na pitanja koja ne smemo sebi da postavimo, zapečaćeno pismo koje nam šalje podsvest, otvorena vrata za naše zabranjene želje, noćni bioskop koji nam omogućuje da poverujemo u ostvarenje naših prognanih i zabranjenih žudnji, znak koji treba dešifrovati ili staza koja uvek vodi do neke druge staze? Kako god da ga definišemo Njegovo Veličanstvo San kroz istoriju predstavlja unutarnju pozornicu i nerešivu enigmu u čijem rešavanju su se okušali i mistici i filozofi, i naučnici i umetnici, i teoretičari kulture i antropolozi, i psiholozi i neurolozi.

Sociologija

30. decembar 2009.
Političke nauke
Razgovarao: Nikola Božić

Savremena diplomatija

Jovan Kurbalija je jedan od vodećih eksperata za modernu diplomatiju. On je osnivač i direktor DiploFoundation, međunarodne organizacije koja se bavi modernim aspektima diplomatije, a njegove knjige o Internetu i diplomatiji prevedene su na engleski, francuski, kineski, araprski, ruski, portugalski i španski jezik. Kraj ove godine označio je i dve prestižne nagrade za njega i njegovu organizaciju.


29. jun 2009.
Sociologija
Piše: Jovanka Božić

Nagrada između želja i ostvarenja

„Pišem da me ljudi vole“ rekao je Oktavio Paz nakon primanja Nobelove nagrade. Pisanjem se (nedvosmislen je i iskren ovaj odgovor) teži najlepšem ljudskom prihvatu. A koliku ljubav tek ova nagrada, najprestižnijeg svetskog renomea, u sebi simbolizuje? Onu koja odjekuje iz zajednikog aplauza oduševljenja, simpatija, poštovanja, ljubavi svih planetarnih poklonika lepe i uzvišene reči.